KAKO STRES DELUJE NA POTREBU TELA ZA VITAMINIMA?

U stresnim situacijama naše telo izlučuje hormone stresa. Adrenalin je najpoznatiji hormon stresa. On nastaje u srži nadbubrežne žlezde. Adrenalin prouzrokuje povećanu frekvenciju srca, krvni pritisak i ubrzano disanje. U metabolizmu dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi, kako bi se ćelijama  stavilo na raspolaganje više energije u obliku molekula šećera. Našem telu je za proizvodnju jednog molekula adrenalina potrebna jedan molekul vitamina C kao biokatalizatora. U stresnim situacijama se stalno troše zalihe vitamina C. Ako stres potraje smanjuju se zalihe vitamina C u telu. Za delotvorno nošenje sa stresom važno je unositi dovoljne količine ćelijskih hranjivih materija kako bi se izbegao njihov nedostatak  i  poboljšala funkcija čitavog kardiovaskularnog sistema.

DA LI UZIMANJE ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA PROUZROKUJE POVEĆANJE TELESNE TEŽINE?

Do povećanja telesne težine po pravilu dolazi uvek kada se višak energije pretvara u pohranjenu energiju (masno tkivo). Glavni isporučioci energije su masti i ugljenihidrati. Vitamini, minerali, elementi u tragovima i bioflavonoidi nisu isporučioci energije. Ćelijske hranjive materije poboljšavaju čitav metabolizam i pospešuju apsorbciju hranjivih materija.

DA LI UZIMANJE ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA PROUZROKUJE NESANICU?

Neke ćelijske hranjive materije poput vitamina C, karnitina, koenzima Q10 i taurina djeluju poput stimulansa na organizam, jer te tvari pridonose optimalnoj proizvodnji energije i njenoj raspoloživosti u telu. Ako se zbog uzimanja ćelijskih hranjivih materija javi nesanica, pomaknite vreme uzimanja ćelijskih hranjivih materija. Umjesto naveče uzimajte ćelijske hranjive materije u kasno poslepodne (uz međuobrok). 

DA LI SE PREPORUČUJE UZIMANJE ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA KOD NASLEĐENIH BOLESTI?

Nasleđene bolesti su bolesti koje se javljaju unutar porodice i za čiji su nastanak odgovorne prirođene ili genetske sklonosti npr. kao visok nivo holesterola u krvi ili dijabetes. Nasleđene bolesti ne mogu se sprečiti uzimanjem ćelijskih hranjivih materija, no one mogu pomoći u poboljšanju čitavog metabolizma i sprečiti bolesti, koje se javljaju kao posledica.

NA ČEMU SE TEMELJI PROLAZAN PORAST NIVOA MOKRAĆNE KISELINE U KRVI?

Prolazan porast nivoa mokraćne kiseline u krvi objašnjava se na isti način kao i prolazan porast holesterola u krvi. Optimalnim unosom vitamina C i drugih ćelijskih hranjivih materija iz tela se izlučuju materije, koje se ranije nisu mogle izlučiti iz tela. U te materije koje nazivamo i talogom, ubraja se i mokraćna kiselina. Vitamin C je važan faktor u procesu detoksikacije, koji ima ključnu ulogu u razgradnji takvih materija, koje se godinama talože u telu. Te materije koje se nakupljaju u vezivnom tkivu i zglobnoj tekućini, se biohemijskim postupkom pomoću vitamina C krvlju i bubrezima izlučuju mokraćom , što za posledicu može imati prolazan porast nivoa mokraćne kiseline u krvi. Kostobolja se ne javlja. Proces u kojem se između ostalog mobilizira mokraćna kiselina iz tela sličan je procesu detoksikacije. Preporučuje se povećan unos tekućine kako bi se mokraćna kiselina izlučila. Uzimanje ćelijskih hranjivih materija ne oslobađa od pridržavanja posebnih dijeta.

ČEMU SE MOŽE PRIPISATI PROLAZAN PORAST NIVOA HOLESTEROLA U KRVI, PRILIKOM UZIMANJA ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA?

Prilikom redovnog uzimanja ćelijskih hranjivih materija kod većine ljudi dolazi do pada nivoa holesterola, triglicerida i drugih sekundarnih faktora rizika u krvi. Kod nekih pacijenata je uoćen prolazan porast nivoa holesterola u krvi na početku uzimanja ćelijskih hranjivih materija. Kako vitamini smanjuju proizvodnju holesterola u jetri, taj višak holesterola potiče iz aterosklerotičnih plakova. Taj proces prva je opisala dr. Constanze u medicinskom časopisu «Lancet». Ona je objavila da unos vitamina kod pacijenata koji boluju od srčanih bolesti može dovesti do prolaznog porasta  holesterola u krvi, dok se kod zdravih osoba nakon unosa vitamina po pravilu se javlja brz pad nivoa holesterola u krvi.