PREPORUČUJE LI SE UNOS ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA KOD SRČANE INSUFICIJENCIJE?

Da, jer srce ne može pumpati dovoljnu količinu krvi u sistemu krvotoka koja je potrebna za zdrav metabolizam. Nedovoljna ishrana  kiseonikom i hranjivim materijama prouzrokuje kratak dah, edeme i iscrpljenost.
Srce je mehanički najaktivniji organ našeg tela i dnevno pumpa na hiljade  litara krvi koja je potrebna za ishranu telesnih ćelija. Kako bi moglo ispuniti svoju funkciju potrebna mu je velika količina bioenergije. Hronični nedostatak ćelijskih hranjivih materija smanjuje proizvodnju bioenergije i može dovesti do slabljenja srčanog mišića.
Unosom specifičnih ćelijskih hranjivih materija za ishranu srčanih ćelija ,telu se stavljaju na raspologanje faktori koji su mu potrebni za optimalnu proizvodnju energije, a time i optimalnu ishranu srčanih ćelija. Hranjive materije poput karnitina, koenzima Q10, taurina, vitamina C i vitamina B grupe isporučuju srčanom mišiću bioenergiju i tako poboljšavaju njegovu funkciju pumpanja.
Kod bolesnika koji boluju od srčane insuficijencije preporučuje se prilikom započinjanja uzimanja ćelijskih hranjivih materija unos manjih doza koja će se postupno povećavati. Tako se srčane ćelije  mogu polako naviknuti na optimalnu ishranu  bioenergijom.

ŠTO JA ANGINA PEKTORIS?

Angina pektoris je povezana s koronarnim oboljenjem. Koronarno oboljenje je manifestacija ateroskleroze srčanih krvnih sudova. Jako suženje srčanih krvnih sudova sprečava dotok krvi u srce i može izazvati srčani infarkt ili iznenadnu smrt.
Optimalna izgradnja i stabilnost zidova arterija zavisi o dovoljnoj količini kolagena, elastina i drugih materija koje izgrađuju krvne sudove. Osim tih materija važne su i druge ćelijske hranjive materije poput vitamina C, vitamina E,chondroitin sulfata, glukozamina, bakra, prolina i lizina.

KOJU ULOGU IMAJU ĆELIJSKE HRANJIVE MATERIJE U SPRIJEČAVANJU ATEROSKLEROZE?

Ateroskleroza ( zakrećenje arterija ) je dugogodišnji proces u kojem dolazi do otvrdnuća i suženja arterija zbog nakupina ( plaka ). Nakupine se sastoje od holesterola i kalcija, te drugih tvari. Nakupine plaka se mogu nataložiti u tolikoj meri da mogu zaustaviti dotok krvi u srce ili u mozak, što može izazvati srčani ili moždani udar.
Glavni uzrok ateroskleroze je nedovoljno snabdevanje zidova arterija vitaminima i drugim mikronutrijentima. Nedovoljno snabdevanje vodi do slabljenja zidova arterija, nastanka pukotina i lezija. Holesterol koji se prenosi telom u obliku lipoproteina poput LDL-a i LP(a) je najbolji biološki faktor za popravak zidova arterija, kojim telo raspolaže pri nedostatku ćelijskih hranjivih materija. LP(a) se vrlo dobro taloži u pukotine zidova arterija i tako pospješuje nastanak aterosklerotičnog plaka.
Ćelijske hranjive materije pospešuju stabilnost i elastičnost krvnih sudova, izgradnju i zaštitu vezivnog tkiva te razgradnju nataloženog plaka.
Stvaranje stabilnog i elastičnog vezivnog tkiva zavisi od optimalne proizvodnje kolagena. Vitamin C pospješuje proizvodnju kolagena. Zajedno s bakrom, elementom u tragu,  on pospješuje umrežavanje i čvrstoću kolagenskih vlakana. Prirodne aminokiseline, lizin i prolin, važni su sastavni delovi kolagena i čine oko jednu četvrtinu molekule kolagena. Chondroitin sulfat i N-acetil glukozamin su prirodne tvari koje se ulažu između vlakana kolagena i tako povećavaju čvrstoću i stabilnost vezivnog tkiva.
Osim toga, prolin i lizin imaju još jednu važnu funkciju u regeneraciji aterosklerotičnih naslaga. Oni su « teflon tvari « koje poput film omotača obavijaju LP(a) molekule i tako spriječavaju njihovu lepljivost. Molekule se ne lepe ne pukotine nego se odvajaju i krvlju prenose u jetru i tamo se razgrađuju. Osim toga, prolin i lizin sprečavaju nakupljanje i drugih masti.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU VITAMINA KOJI SU TOPLJIVI U VODI I ONIH KOJI SU TOPLJIVI U MASTIMA?

U vitamine koji su topljivi u vodi ubrajamo vitamine B grupe ( ukljućujući biotin i folnu kiselinu ) i vitamin C. Ti vitamini koji su potrebni za brojne funkcije se ne skladište u organizmu. Oni se troše u metabolizmu, a prekomerne količine se izlučuju. Za pomaganje i zaštitu telesnih ćelija potrebna je stalno snabdevanje tim vitaminima.
U vitamine koji su topljivi u masti ubrajamo vitamine A, D, E i K grupe. Vitamini koji su topljivi u mastima se skladište u tkivima. To svojstvo je posebno važno jer oni na taj način štite ćelijsku membranu od uticaja slobodnih radikala ( npr. vitamin E ). Farmaceutska industrija i njezini nadničari zloupotrebljavaju to važno svojstvo vitamina koji su topljivi u masti za širenje glasina o predoziranju.

DA LI JE DODATAK ISHRANI POTREBAN I KOD ISHRANE BOGATE VOĆEM I POVRĆEM?

Namirnice su siromašne esencijalnim hranjivim materijama. Zbog toga količina hranjivih materija koje unosimo u organizam ishranom nije dovoljna kako bi se zadovoljila potreba za mikronutrijentima koja je nužnana za zdravu funkciju ćelije i tela. Isto je i kod vegetarijanske ishrane. Vegetarijanska ishrana ima prednosti, ali se i kod takve ishrane u određenim situacijama javlja nedostatak mikronutrijenata. Dodatak ishrani koji sadrži pomno odabrane hranjive materije pridonosi ravnoteži u organizmu, snabdevanju ćelija  bioenergijom i izlučivanju štetnih materija ( lijekovi, pesticidi ).

SADRŽI LI NAŠA ISHRANA DOVOLJNO VITAMINA?

Ne. Ni zdrava osoba ne može putem ishrane zadovoljiti potrebu tela za vitaminima, a da ne govorimo o osobama kod kojih se zbog stresa, povećanog uticaja faktora iz okoline i drugih faktora rizika javlja povećana potreba za vitaminima. Manje poznata je činjenica da prosečna ishrana u Njemačkoj i drugim industrijskim zemljama gotovo da i ne sadrži vitamine. Oni se gube u procesu konzerviranja i pripremanja hrane. Stoga je vrlo važan dnevni unos svežeg voća i povrća. No, ni to nije sasvim dovoljno. Posebno je zabrinjavajuća prosječna nedovoljno snabdevanje vitaminom C. Prema preporuci ćelijske medicine količina za dovoljno snabdevanje  vitaminom C za mlade i odrasle osobe iznosi 600 mg. Kako bi postigli preporučene količine za dovoljno snabdevanje vitaminom C dnevno bi trebali pojesti 15-20 naranči.

ŠTO JE SINERGIJA ĆELIJSKIH HRANJIVIH MATERIJA I KAKVO ZNAČENJE IMA ZA ZDRAVLJE?

Uspjeh ćelijske medicine temelji se na sinergiji ćelijskih hranjivih materija. Sinergija je delovanje međusobno usklađenih faktora čiji je učinak jači i veći od učinka pojedinačnih faktora.To znači da vitamini, minerali, aminokiseline i drugi mikronutrijenti u našem telu deluju u određenim timovima. Ta saradnja se odvija prema biološkim zakonima sinergije. Primenom tog načela, biološka delovanja specifičnih kombinacija ćelijskih hranjivih materija jača su od delovanja pojedinačnih materija.Snabdevanje telesnih ćelija optimizira se malim dozama tačno kombinovanih mikronutrijenata tako da nije potrebna velika koncentracija pojedinačnih hranjivih materija.

DA LI SU ĆELIJSKE HRANJIVE MATERIJE LEKOVI?

Ne. Ćelijske hranjive materije služe za sprečavanje bolesti prirodnim putem. One služe za sprečavanje bolesti, poput bolesti kardiovaskularnog sistema i ostalih bolesti, koje su posledica hroničnog nedostatka ćelijskih hranjivih materija, te kao mera preventive. Uspjeh u primjeni ćelijskih hranjivih materija temelji se na činjenici da je glavni uzrok većine bolesti hronični nedostatak hranjivih materija. Ćelijske hranjive materije pospješuju uspeh terapije lečenja bolesti kardiovaskularnog sistema i drugih bolesti te delotvorno sprečavaju nastanak narodnih bolesti.

ŠTA SU ĆELIJSKE HRANJIVE MATERIJE?

Ljudskom telu koje je izgrađeno od bilijuna ćelija, potrebno je stalno snabdevanje bioenergetskim hranjivim tvarima za odvijanje brojnih biohemijskijh reakcija. Hranjive materije se u ćelijskoj medicini nazivaju ćelijske hranjive materije i tu se ubrajaju vitamini, minerali, elementi u tragovima, određene aminokiseline, sekundarne biljne materije i drugi mikronutrijenti, koji su važni za metabolizam. Pri optimalnoj raspoloživosti i usklađenom međusobnom delovanju one pridonose zdravoj funkciji ćelije i tela.

ŠTA JE ĆELIJSKA MEDICINA?

  Ćelijska medicina temelji se na istraživanju najmanjih jedinica ljudskog tela tj. telesnih ćelija. O zdravlju i bolesti našeg tela odlučuje se na nivou miliona telesnih ćelija, koje izgrađuju naše telo, a ne na nivou organa kao što se dosada mislilo. Ćelije izgrađuju organe i potrebna im je stalno  snabdevanje posebnim bioenergetskim hranjivim materijama za odvijanje brojnih biohemijskih reakcija. Hronični nedostatak jedne ili više takvih materija vodi do prestajanja rada ćelije, te do  bolesti. Optimalno dnevno snabdevanje ćelija vitaminima i drugim ćelijskim hranjivim materijam je rešenje za uspešno sprečavanje i odbranu od bolesti.