ŠTO JE FOLNA KISELINA I KOJE FUNKCIJE IMA?

Folna kiselina se ubraja u grupu vitamina B grupe i naziva se vitaminom B9. Ime te grupe vitamina dolazi od latinske reči folium (list), jer su zastupljeni u listovima. Ona je prisutana u stvaranju krvi , pridoosi snižavanju koncentracije homocisteina (faktora rizika za nastanak ateroskleroze) i obavlja druge važne zadatke u našem telu. Folna kiselina je posebno važna u prvim danima i sedmicama trudnoće za sprečavanje teških urođenih mana poput urođene mane izostanka spajanja kičmene moždine (spina bifida). Kako su trudnoće predvidljive, ženama u reproduktivnom razdoblju se preporučuje povećan unos folne kiseline.

ŠTO SU PAPAIN I BROMELAIN?

Papain i bromelain su proteolitički enzimi (cepaju proteine). Papain se dobija iz voća papaje. On ima raznovrsne funkcije, od kojih najviše koristi ima probavni sistem, jer papain pospješuje probavu proteina iz ishrane. Osim toga taj enzim deluje antibakterijski, protivupalno i antioksidativno.
Bromelain se dobija iz ananasa. On pospješuje probavu proteina iz ishrane. Osim toga on potpomaže probavni sistem kod žgaravice i želučanih čireva. Pomoću bromelaina se može spriječti i nastanak proljeva jer smanjuje štetne bakterije u tankom crevu. Bromelain pridonosi jačanju imunološkog sistema i smanjuje upalne procese.

ŠTO SU CHONDROITIN SULFAT I GLUKOZAMIN?

Chondroitin sulfat i glukozamin pripadaju tzv. Proteoglikanima (spojevi proteina i ugljenohidrata). Kao sastavne materije vezivnog tkiva oni stabiliziraju zidove arterija, tako što se popt cementa ulažu između kolagenskih vlakana. Chondroitin sulfat i glukozamin nalaze se pre svega u kostima, tetivama, zglobnoj tečnosti, hrskavici i koži. Oni stimuliraju proizvodnju hrskavice i potrebni su za optimalnu proizvodnju i održavanje elastičnosti vezivnog tkiva.

ŠTO JE TAURIN?

Taurin je prirodni aminokiselinski derivat (spoj dviju aminokiselina), koji je potreban našem telu za mnoštvo funkcija. Taurin se u našem telu može proizvesti iz aminokiselina metionin i cistein, ako su one i posebni kofaktori u dovoljnim količinama prisutni u telu. Ako npr. nedostaje cisteina ili vitamina B6 (kofaktor), snabdevanje organizma taurinom se odvija direktno putem ishrane ili uzimanjem dodatka ishrane. U situacijama u kojima je potreba za taurinom (npr. optimiziranje funkcije srca) povećana, preporučuje se uzimanje dodatka ishrane.
Taurin je važan za «električne» organe poput srca i mozga, jer stabilizira ćelijske membrane. On reguliše intracelularan nivo kalcijuma i tako štiti srčani mišić od smetnji i oštećenja.

ŠTO SU LUTEIN I ZEAKSANTIN?

Lutein i zeaksantin se često nazivaju «vitaminima za oči». Oni se ubrajaju u grupu karotenida odnosno u grupu sekundarnih biljnih materija. Karotenidi se javljau u svim vrstama voća i povrća kao pigmenti boje koji su topljivi u mastima. Poznato je više vrsta. Lutein i zeaksantin se pre svega nalaze u zelenom voću i povrću poput kelja, spanaća, brokula i graška. Oni su posebno važni za mrežicu i makulu oka, jer potpomažu ćelije epitela za dobar vid i mogu sprečiti oštećenje makule, koje se javlja u starosti.

ŠTO JE BETA KAROTEN?

Beta karoten je sekundarna biljna materija iz grupe karotenoida, koja je poznata i pod nazivom provitamin A. Provitamin A je preteča vitamina A, koji je topljiv u mastima. Naše telo može iz beta karotena porizvesti onoliku količinu vitamina A koja je potrebna za zdravu funkciju ćelije. Beta karoten se nalazi prije svega u crvenom, narančastom i žutom voću i povrću. Beta karoten ima važna svojstva. On deluje kao antioksidans i štiti kožu i oči od UV-zračenja i kancerogenih materija. Osim toga on stimulira imunološki sistem i pridonosi njegovom jačanju.

ŠTO JE EGCG (EPIGALOKATEHIN GALAT)?

EGCG  je važan polifenolski spoj (sekundarna biljna materija) zelenog čaja. Polifenoli imaju biohemijska svojstva koja sprečavaju degeneraciju ćelije i njeno širenje.
Ta važna svojstva se nazivaju antimutagen i antiproliferacijska svojstva. Polifenoli su osim toga jaki antioksidansi koji neutralizuju slobodne radikale i sprečavaju oštećenje ćelije. Ostala pozitivna delovanja sekundarnih biljnih materija su npr. antivirusna i antibakterijska zaštita, sprečavanje upala i regulisanje nivoa holesterola u krvi te jačanje imunološkog sistema.

ŠTO SU SEKUNDARNE BILJNE MATERIJE?

Sekundarne biljne materije su podskupina bioaktivnih materija i važan su sastavni deo biljaka.
Pojam sekundarne biljne materije je opšti pojam za više od 30 000 različitih biljnih materija od kojih je trenutno poznato 10 000. Pojam sekundarne biljne materije dolazi od obavljanja funkcije tih biljnih materija, jer one sudeluju u sekundarnom metabolizmu biljaka. Dok je primarni metabolizam biljke usmjeren na njen rast, materije koje nastaju u sekundarnom metabolizmu biljka sama koristi. Sekundarne biljne materije štite od razjedanja i UV zračenja, te kao mamac i miris. No, nema samo biljni svet koristi od tih materija. Te materije su jednako korisne i za ljudsko zdravlje. Sekundarne biljne materije dele se zbog svojih različitih molekulskih struktura u različite grupe. U najpoznatije ubrajamo karotenoide, polifenole, flavonoide, saponin i fitoestrogen.