Vitamini u telu
Povod otkriću vitamina bile su bolesti koje nastaju zbog nedostatka vitamina,takozvanih avitaminoza. Specifičnost i intezitet njihovih simptoma upućuju na to da vitamini imaju ključnu ulogu u jednom ili više vitalnih procesa u ćelijama i tkivima organizma. Budući da delotvorno sprečavaju aviminatoze ,mogli bismo ih gotovo okvalifikovati kao “čudotvorne lekove”. Međutim,ne sme se zaboraviti da su vitamini hrana! Oni su katalizirali evoluciju naše vrste, preko su potrebni za našu egzistenciju i zdravlje.
Izrazita osobina ljudskih bića i drugih živih organizama je da se u njima odvija na hiljade hemijskih reakcija među supstancama koje u drugačijim okolnostima ne bi mogle međusobno reagovati! Svaki dan u našem telu sagori se oko pola kilograma goriva, odnosno ugljenohidrata (uglavnom glukoze) i masti, te se tako ono snabdeva toplotom i energijom. Taj proces se odvija pri temperaturi od 37*C. Znamo,međutim,da iste materije –skrob,šećer,maslac itd.-ne sagorevaju na sobnoj temperature,šta više teško gore i na povišenoj temperature. Primera radi,ako kocki šećera približite upaljenu šibicu,uočiće te da se deo šećera rastali ali ne i zapali.
Kako to živi organizmi omogućuju reakciju masti sa kiseonikom (spaljivanjem) na sobnoj temperaturi!? Odgovor na to pitanje sastoji se u tome što se živi organizam služi pomoćnim materijama koje imaju sposobnost da ubrzavaju hemijske reakcije ,a da se pri tome same ne menjaju. Te materije nazivamo katalizatorima i za njih se kaže da kataliziraju reakcije.
Ako na jedan od vrhova kocke stavite sasvim malo pepela od cigarete (ako uopšte poznajete nekog ko još puši!) i prinesete mu zapaljenu šibicu, šećer će se zapaliti i potpuno izgoreti! Sagorevanje se odvija na površini čestica pepela koje se pri tome ne menjaju, tako da sasvim mala količina pepela može katalizirati sagorevanje velike količine šećera.
Katalizatore u ljudskom telu nazivamo enzimi (po grčkoj reči za kvasac); kvasac sadrži enzime koji ubrzavaju fermentaciju što podrazumeva pretvaranje glukoze u alkohol. Enzimi su proteini , koji su gotovo uvek veliki molekuli građeni od deset ili dvadeset hiljada atoma. Njihova enizmatska aktivnost je strogo specifična, tako da često mogu ubrzati samo jednu ili nekoliko srodnih biohemijskih reakcija. U ljudskom organizmu može se nalaziti i pedeset hiljada različitih vrsta enzima.
Neki enzimi su čisti proteini , koji nisu ništa drugo do nabrani lanci međusobno povezanih ostataka aminokiselina. Ostali se sastoje od proteinskog molekula i nekog dodatka zbog kojeg zavisi sposobnost kataliziranja specifičnih reakcija.Te dodatke nazivamo koenzimi.
U ljudskom se telu kao koenzimi u mnogim enzimskim sistemima javljaju minerali i vitamini.
I jedni i drugi svojim katalitičkim delovanjem omogućuju stvaranje neke vitalne materije! Pantotenska kiselina je npr.deo koenzima A , koji učestvuje u pretvaranju proteinskog apoenzima (pasivnog oblika enzima) u aktivni enzim,a on ,pak ,učestvuje u mnogobrojnim reakcijama. Jedna od njih je pretvaranje kolina u acetikolin koji u mozgu sudeluje kao prenosnik poruka! Ostali vitamini osim vitamina C,takodje služe kao koenzimi.
Apoenzimi se u telu često samo delimično pretvaraju u aktivne enzime. Ta se pretvaranja mogu pospešiti većim unosom vitamina koje služe kao koenzim! Na tom se principu temelji jedno od osnovnih načela moderne nauke o ishrani,koja posebno ističe adekvatno snabdevanje vitaminima!
izvod iz knjige “Kako živeti duže i osećati se bolje“
Linus Pauling