Nedostatak vitamina u ishrani
U prošlim generacijama ljudi su jeli dovoljno biološkog voća,povrća i žitarica,tako da je bilo koliko toliko osigurano snabdevanje vitaminima.Danas ,s industrijskom preradom ,kvalitet većine životnih namernica je jako opao.Osim toga se,prilikom industrijske prerade i ostali vitalni sastojci unište.Ujedno su se prehranbene navike u zadnjih nekoliko desetljeća pogoršale.Koza, npr , dnevno proizvede 15000mg vlastitog vitamina C.Čovek bi po tome trebao dnevno popiti oko 300 čaša soka od naranđe.
Iako sa ishranom unosimo sve manje vitamina, a baš danas trebaamo mnogo vitamina.Dokazano je, da zagađenje okoline kao što su dimni gasovi i otrovi,elektrosmog i radioaktivnost vode ka povećanim potrebama organizma za vitaminima, koji nastoji na taj način smanjiti nastalu štetu.Tako npr,slobodni radikali iz okoline-posebno iz dima cigarete prouzrokuju oksidaciju zidova krvnih sudova(biološka “rđa“ i “pušačka noga“) i tako ubrzavaju aeterosklerotične naslage.Vitamin C,vitamin E,betakaroten i drugi vitamini smatraju se najefikasnijim antoksidansima,koji mogu otkloniti nastalu štetu. Vitamin D pomaže kod odstranjivanja krečnih naslaga na zidovima arterija.
Iz navedenih razloga morali bi uzimati dodatne vitaminske preparate,jer prirodnim putem teško da možemo osigurati potrebne vitamine,iako se zdravo hranimo.U tom pogledu Amerika može poslužit za primer Evropi:od kada je u USA u zadnjih 30godina udvostručila potošnju C vitamina ,srčani infarkt i moždani udar,kao uzrok smrti ,pao je za 50%.Svaki drugi Amerikanac redovno uzima vitaminske preparate.
U Evropi takvih korisnika je tek 5%.Primjereno navedenom je i vrlo visoka stopa smrtnosti prouzrokaovana bolestima srca i kardiovaskularnog sistema.(najčešći uzrok smrti).U istočnoj Evropi
postotak smrtnosti je još i veći,a u Srbiji je dobio oblik epidemije.