Klinička ispitivanja

 

Zračenje, virusi i hemikalije definisani su kao uzroĉnici raka kod ljudi i mnogih ţivotinjskih vrsta. Iako postoje mnogobrojne razliĉite vrste uzroĉnika te bolesti, rezultat na ćelijskom nivou je uvek isti: neoplastiĉne ćelije.

Tumorske ćelije se neprestano za vreme ţivota proizvode u telu, no ne razviju se sve ćelije u zloćudne ćelije. Oštećenja ne traju dugo, već uvode, ako se ne leĉe pravilno, drugu fazu koja je poznata kao latentni period. Latentni period moţe trajati godinama, pre nego što se razvije u tumor. U tom vremenskom razdoblju mnogobrojni faktori mogu spreĉiti ili usporiti razvoj raka, jer ćelije ljudskog tela raspolaţu razliĉitim mehanizmima odbrane.
Jedan od takvih mehanizama je mehanizam za popravak oštećenja ćelije. Sve ćelije poseduju enzimske sisteme popravka, kako bi se popravila oštećenja u strukturi DNA. Ako se takvo oštećenje ne popravi, imunološki sistem preuzima tu ulogu i ubija abnormalne ćelije. Osim toga, ljudsko telo moţe zaustaviti agresivnu deobu ćelija koĉenjem enzima, koji razgraĊuju kolagen, kojima se tumorske ćelije sluţe pri širenju telom. Isto tako telo moţe vezivno tkivo tumorskih ćelija, koje ih okruţuje ojaĉati s ciljem da ogradi tumorske ćelije i tako spreĉi njihovo širenje.
Razliĉite ćelijske hranjive materije deluju kao inhibitori i modulatori rasta raka, poput vitamina A, C i E, beta – karotena, likopina, odreĊenih minerala i antioksidansa. Ĉitav niz biljnih aktivnih materija (sekundarne biljne materije) poput flavona, izoflavona, terpena, indola, resveratola, dialil sulfidi iz belog luka, izotiocijanati iz povrća kao i razliĉite biljne aktivne materije, koje se nalaze u ishrani pokazale su se korisnima u zaštiti od više vrsta raka.
Aminokiselina lizin je isto tako vaţna u zaustavljanju raka. Lizin prirodnim putem kontroliše invaziju tumorskih ćelija i njihovo širenje u tkiva.
Većinu ovih mikronutrijenata naše telo ne moţe samo proizvoditi, tako da lako moţe doći do njihovog nedostatka. Stalna ishrana tela ćelijskim hranjivim materijama za prevenciju od raka, moţe doprineti kontroli toka bolesti. To je jedan od razloga zašto se sve tumorske ćelije ne razvijaju u zloćudne tumore.